Tretman tiroidnih nodusa zavisi od prirode promene. Ako nodus na pregledu ne pokazuje sumnjiv karakter na malignitet (mek, bezbolan, pokretan nodus), vezuje radionuklid i punkcijom se dobije nalaz dobroćudne promene sasvim je bezbedno da se bolesnik prati bez preduzimanja hirurške intervencije. Jednom do dva puta godišnje bolesnik se pregleda palpacijom (pipanjem nodusa) i ultrazvukom. Scintigrafija se ne ponavlja češće od jednom u dve do tri godine.

Važan test u ispitivanju tiroidnih nodusa je scintigrafija radionuklidom. Ovim postupkom se otkriva funkcijska priroda čvora ali i okolnog tiroidnog tkiva.

Drugi test koji se rutinski primenjuje u proceni tiroidnog nodusa je ultrazvučni pregled. Ovaj jednostavni postupak koristi ultrazvučne talase koji se emituju iz ručnog transdjusera (prenosnika, sonde) koji se stavlja iznad tiroidne žlezde. Da bi se izbeglo rasipanje na površini dodira koristi se gel kojim se premaže koža iznad žlezde. Test je jeftin, pouzdan, bezbolan i potpuno bezbedan. Obično ne traje duže od 5 do 10 minuta a rezultat je odmah poznat. Nije uvek potrebno da se svaki nodus ispituje ultrazvukom ali je to danas već postalo rutina.

Tiroidni nodusi se češće javljaju u starijih osoba. Pregledom se mogu naći u više od 10% odrasle populacije. Ispitivanja posle smrti iz bilo kog (netiroidnog) razloga otkrivaju noduse u štitastoj žlezdi u više od 50% umrlih. Oko 95% pojedinačnih tiroidnih nodusa su benigne prirode tako da je samo oko 5% maligno. Kako je navedeno, najveći broj benignih tiroidnih nodusa su adenomi (dobroćudni tumori), tiroidne ciste i zapaljenska stanja. Ređi oblici su subakutni tiroiditis, bezbolni tiroiditis, ageneza jednog lobusa i fibrozni (Riedel ov) tiroiditis.

Kada se otkrije prisustvo nodusa u štitastoj žlezdi, lekar treba da uradi nekoliko postupaka pre nego što odluči šta da preporuči bolesniku. Većina tiroidnih nodusa su dobroćudni, benigni i osnovni napor se usmerava da se procene mogućnosti da li je nodus maligne prirode.

Klinička slika

Hipertiroidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde leči se medikamentima kada je izazvan autoimunskim oboljenjem sa difuznom toksičnom strumom. Ovi lekovi su derivati tiouree, tionmidi i deluju tako što sprečavaju organifikaciju joda i proizvodnju tiroidnih hormona. Vrlo su efikasni i do sada nije poznat izostanak njihovog dejstva ali imaju i niz neželjenih osobina. Među najozbiljnijim su gubitak granulocitnih leukocita iz krvi (agranulocitoza), gubitak trombocita i pojava žutice.

Operacijom se uklanja deo ili cela štitsta žlezda. Preciznosti radi treba reći da se štitasta žlezda nikada ne uklanja cela čak i kada je to poželjan cilj. Zbog prolaska osetljivih struktura kroz tkivo žlezde (povratni grkljanski živac i krvni sudovi) i zbog bliskog odnosa sa paratiroidnim žlezdama hirurg mora uvek da ostavi izvestan deo tiroidnog tkiva. Operacija se obavlja u potpunoj anesteziji, najbolje u ustanovi sa većim iskustvom (preko 50 tiroidnih operacija godišnje).

Pojedinačni tiroidni čvor je najčešće jedna od sledećih promena:

1. Cista koja sadrži tečnost;
2. Degenerisani benigni tumor /adenom;
3. Adenom koji sporo raste;
4. Maligni tumor (najređa mogućnost)
5. Pošto ostatak žlezde obično normalno funkcioniše, ne očekuju se promene funkcionog stanja žlezde.

Osnovne činjenice o tiroidnim nodusima:

• Tiroidni nodus može da se nađe u jedne od 12 do 15 žena
• Jedan od 40 do 50 muškaraca ima nodus u štitastoj žlezdi
• Više od 90% svih tiroidnih nodusa su benigne prirode
• Neki nodusi su ispunjeni tečnošću i prema tome predstavljaju ciste a ne čvorove