Tiroidni nodus ili čvor je lokalizovano zadebljanje u tiroidnoj žlezdi. Najveću pažnju privlače pojedinačni čvorovi ali su i nodusi u polinodoznoj strumi takođe značajni i sa stanovišta tiroidnog kancera. Polinodozna struma je relativno čest nalaz u starije populacije i nekada ne izaziva nikakve smetnje. Pojedinačni čvorovi su takođe česti i pipanjem žlezde se nalaze u oko 5% populacije - iako najveći broj osoba i ne zapaža da ima promenu u svojoj žlezdi. Ima mnogo uzroka za pojavu čvora u štiastoj žlezdi.

Poslednjih decenija je zapaženo da se u nekih žena pojavljuje manja struma i blagi hipertiroidizam 6 meseci do dve godine posle porođaja. Hipertiroidizam je obično blag, žene se najviše žale na osećaj stezanja u grlu i izražen zamor što se često pripisuje iscrpljenošću od trudnoće, porođaja i novih obaveza. Nekada se pomišlja da je reč o neprepoznatoj Bazedovljevoj bolesti koja se uobičajeno smiruje u trudnoći da bi se posle porođaja izrazito aktivirala.

Bezbolni tiroiditis je skoro isto toliko čest kao i subakutni ali se ređe dijagnostikuje jer ne daje tako dramatičnu kliničku sliku kao subakutni tiroiditis. Opisan je prvi put 1970. godine. Zapaža se samo po pojavi znakova hipertiroidizma koji su obično blagi i prolazni. Često dolazi do zabune i bolesnici se nepotrebno leče kao da imaju Bazedovljevu bolest. Na ovaj tiroiditis treba misliti ako posle kraćeg perioda lečenja dođe do neobjašnjivog hipotiroidizma, kao da je bolesnik izarazito osetljiv na tionamide.

Subakutni tiroiditis je ređi od Hašimoto tiroiditisa. Prvi put je opisan 1904. godine i nekada se naziva prema autoru koji ga je prvi opisao de Quervin- ov tiroiditis. Radi se o prolaznom obliku zapaljenja tiroidne žlezde verovatno izazvanog virusima. Većina bolesnika pre pojave tiroiditisa ima respiratornu infekciju. Sam subakutni tiroiditis se u početku odlikuje znacima sistemske viremije- opšta slabost, bolovi u mišićima, preznojavanje. Bolest se uobičajeno javlja u sezoni virusnih infekcija, u rano proleće i u jesen.

Promene u načinu ishrane (vrste namirnica, način pripreme), promene nutricionističkih stavova, bolje poznavanje fiziologije ishrane i metaboličkih procesa samo su neki od razloga da se širem krugu korisnika ponudi pomoć u snalaženju kod pokušaja da se zdravije hrane. Osnovni vodiči koji će biti putokaz u izboru saveta su:

Tiroiditis, zapaljenje štitaste žlezde ima mnogo različitih uzroka. Najčešći tip zapaljenja je autoimunski hronični proces koji se zove hronični limfocitni tiroiditis ili Hašimoto tiroiditis. Ime je dobio prema japanskom patologu Hakaru Hašimoto koji ga je prvi opisao 1912. godine. Radi se o hroničnom zapaljenju tiroidne žlezde sa stvaranjem autoantitela i limfocitnom infiltracijom žlezde.

Klinička slika

Šta je štitasta žlezda?

Tiroidna žlezda je jedna od žlezda koje nemaju izvodne kanale i svoje proizvode izlučuju direktno u krvotok. Ovakve žlezde se nazivaju endokrine i one sačinjavaju endokrini sistem. Po svojoj veličini, tiroidna ili štitasta žlezda je jedna od najvećih u telu. Smeštena je na bazi prednje strane vrata, ispod grkljanske hrskavice, na prednjem zidu dušnika. Ima izgled leptira sa raširenim krilima i prosečno teži u odrasle osobe oko 20 grama.

Tiroiditis je zapaljenje (ali NE obavezno infekcija) štitaste žlezde. U ovu grupu bolesti spada veliki broj stanja veoma različitog uzroka, kliničkog toka i ishoda. Neka zapaljenja štitaste žlezde su veoma retka, neka prolaze neprimetno i samo slučajno se otkrivaju. Najveći broj, ipak, ima karakterističan izgled i tok i može da ima trajne posledice u vidu promenjene tiroidne funkcije ili građe. Ovde će se najviše pažnje posvetiti najčešćim zapaljenjima štitaste žlezde koja imaju značajan uticaj na pojavu strume i promenu tiroidne funkcije.

Uzroci povišene koncentracije TSH uprkos dovoljnoj nadoknadi tiroidnih hromona:

• Slabo podnošenje terapije
• Malapsorpcija

Uticaji farmakoloških agenasa:

• Smanjena apsorpcija

1. Sukralfat
2. Holestiramin
3. Sulfat gvožđa
4. Aluminijum hidroksid

• Smanjeno pretvaranje (konverzija) T4 u T3

1. Amiodaron