Pogrešna je pretpostavka da svaka retrosternalna struma mora da se operiše uz rasecanje grudne kosti. Današnji stepen anestezije i spremnost hirurga dozvoljavaju da se većina restrosternalnih struma operiše kroz rez na vratu (Koherov rez). Štitasta žlezda se snabdeva krvlju iz dva nezavisna izvora koji potiču iz vrata a ne iz grudnog koša. Zbog toga nema opasnosti od intraoperativnog krvavljenja jer se krvotok prekida iznad tkiva koje će se ukloniti.

Simptomi retrosternalne strume:

• Čest kašalj
• Osećaj stezanja u vratu
• Osećaj zastoja zalogaja u gornjoj trećini jednjaka
• Otežano disanje noću
• Pogoršanje disanja kada osoba leži na leđima
• Pojava gušenja ili pogoršanje disanja kada se ruke drže iznad glave

Normalna štitna žlezda se nalazi na bazi prednje lože vrata i nežno obuhvata disajnu cev. Kada žlezda raste i postaje strumozno izmenjena. rast može da bude usmeren u više pravaca. Obično struma raste na vratu ali je nekada usmerena i na niže, iza grudne kosti. Tada se naziva substernalna struma (sternum = grudna kost). Pošto je rast strume obično spor mnogi pacijenti i ne primećuju da se pojavljuje problem koji će zahtevati lečenje.

Indikacije za lečenje

Prosta netoksična struma

Punkcija tankom iglom uvedena je u kliničku praksu 1948. godine, Posle niza godina zanemarivanja danas je prihvaćena kao prvi postupak u laboratorijskom ispitivanju tiroidnog nodusa. Tankom iglom se pod kontrolom oka ili ultrazvuka ubode opipljiva promena na žlezdi i aspiracijom se dobija materijal za pravljenje razmaza. Obično se koristi špric od 10 ml i igla za potkožne injekcije. Koža se pažljivo očisti i dezinfikuje kako bi se izbegla mogućnost infekcije.

Ultrazvučni pregled koristi zvučne talase visoke frekvence iz za čoveka nečujnog dela talasnog spektra. Pogodnim pijezo-električnim instrumentom dobija se ultrazvuk od 7.5 MHz koji se linearnom sondom aplikuje preko pogodnog materijala (želea) da bi se izbeglo rasipanje na površini kontakta. Ultrazvuk je bezbolan, dovoljno precizan i pouzdano daje mere tiroidne konture. Vrlo je pogodan za utvrđivanje prirode nodoznih promena (solidna ili cistična) i otkriva male nodozne promene koje ne mogu da se otkriju pipanjem (palpacijom).

Scintigrafija 99m-Tehnecijumom je indikovana u slučaju:

• Palpabilnog ili sonografski lokalizovanog nodusa > 1 cm
• Sumnje na autonomono funkcijsko tiroidno tkivo
• Diferencijalna dijagnoza Grejvs- ovog hipertiroidizma od hipertiroidizma u bezbolnom ili posleporođajnom tiroiditisu
• Dokaz uspešne ablacije autonomnog tiroidnog čvora posle terapije radiojodom

Scintigrafija 123-Jodom je indikovana:

Jedna od vrlo važnih mera tiroidne funkcije je i ocena sposobnosti da vezuje jod. Tiroidne folikulske ćelije normalno preuzimaju jod iz krvne struje, vezuju ga i organifikuju da bi ga iskoristile za sintezu hormona. Test se izvodi tako što bolesnik proguta dozu pre jutarnjeg obroka (na prazan stomak). Jod se koncentriše u žlezdi ili se izbacuje mokraćom u narednih nekoliko sati. Količina koju žlezda zadržava meri se posle nekoliko sati kao “vezivanje radiojoda”.Merenje se obično obavlja 3 i 24 sata posle uzimanja doze.